Alternativno staranje

Ima dece koja ne žive sa svojim roditeljima iz različitih razloga. Pošto nemaju roditeljsko staranje, za njih država obezbeđuje alternativno staranje – na taj način se brine da se deca osećaju sigurno, voljeno i bezbedno.

RAZNI VAŽNI POJMOVI

• Alternativno staranje se organizuje kod srodnika, u hraniteljskim porodicama, domovima za decu, a za privremeni smeštaj se koriste i prihvatilišta. Država se preko centra za socijalni rad i drugih institucija stara da deci pruži mesto za život i odrastanje, školovanje, brigu o zdravlju, zaštitu prava i zastupanje i pravo da se glas dece čuje.
• Centar za socijalni rad je državna institucija koja je dužna da brine o svoj deci bez roditeljskog staranja, pa i o tebi sve dok ne odrasteš i budeš samostalan. Centar za socijalni rad takođe pomaže i tvojoj porodici, braći, sestrama ukoliko je to potrebno. Svaka opština u Srbiji ima centar za socijalni rad.

  Za tebe je najčešće odgovoran centar za socijalni rad u mestu odakle si.

• Voditelj slučaja radi u centru za socijalni rad. To je socijalni radnik, psiholog ili pedagog koji je zadužen da ti pomogne i da vodi računa o tebi dok si na alternativnom staranju. Njemu uvek možeš da se obratiš. Njegov zadatak je da prati kako si i šta ti je potrebno, i da sa tobom i drugim važnim osobama iz tvog života planira šta sve treba da se uradi da bi tebi bilo dobro. Ukoliko imaš braću i sestre\n često je voditelj slučaja za sve vas ista osoba.

  Stručni tim u centru za socijalni rad čine, pored tvog voditelja slučaja – psiholog, pedagog i socijalni radnik. Posao svih koji su u stručnom timu je da pomažu deci oko raznih važnih pitanja koja se tiču njihovog života sada i planiranja budućnosti. Oni su tu da saslušaju decu i budu u kontaktu sa porodicama dece, hraniteljima, domovima za decu i drugim državnim institucijama.

• Centar za porodični smeštaj i usvojenje je državna institucija koja organizuje porodični, odnosno hraniteljski smeštaj. Ovaj centar pronalazi moguće hranitelje, procenjuje da li su oni odgovarajući, uči ih o stvarima koje su važne za decu na hraniteljstvu, prati njihov rad i kontroliše ih. U Srbiji ima šest centara za porodični smeštaj i usvojenje: u Beogradu, Kragujevcu, Miloševcu, Nišu, Novom Sadu i Ćupriji.
• Hranitelj je osoba koja brine o jednom ili više dece na alternativnom staranju u svom porodičnom domu. Hranitelja država bira, obučava, kontroliše i plaća da se stara o deci. To može da bude i osoba koja je u srodstvu sa detetom (baba, tetka, ujak i drugi). To se zove srodnički hraniteljski smeštaj. Pored hranitelja, svi koji žive u porodičnom domu čine hraniteljsku porodicu.
• Savetnik za hraniteljstvo radi u centru za porodični smeštaj i usvojenje. On prati i podržava hraniteljske porodice i decu i kontroliše da sve bude u redu. Njemu uvek možeš da se obratiš ako ti je potrebna pomoć dok si u hraniteljskoj porodici.

  Najveći broj dece bez roditeljskog staranja u Srbiji živi sa svojim rođacima (tetka, ujak, baba, deda...) koji su im takođe staratelji. To se zove srodnički starateljski smeštaj. Drugoj deci koja žive u hraniteljskim porodicama ili domovima za decu staratelj može biti i radnik u centru za socijalni rad. To se dešava kada se oceni da će na taj način najbolje biti zaštićena prava i interesi deteta.

• Staratelj je osoba koju je država odredila da štiti tvoja prava i interese umesto roditelja sve dok ne postaneš punoletan. Ova osoba brine o tome da živiš u okruženju u kome se osećaš bezbedno, da ti bude obezbeđeno školovanje i zdravstvena zaštita, daje saglasnost da bi se obezbedilo da sve važne stvari u tvom životu budu u tvom najboljem interesu (kao na primer: lečenje, odlazak u inostranstvo, raspolaganje imovinom i drugo). Staratelj se stara o tome da se tvoj glas čuje kada se donose odluke za tebe i o tebi.
• Dom za decu je državna institucija koja je dužna da brine o svoj deci koja žive u domu i to tako što svako dete ima obezbeđeno stanovanje, ishranu, školovanje, brigu o zdravlju, zaštitu dečjih prava, zastupanje i pravo da se glas deteta čuje.
• Prihvatilište za decu je državna institucija koja služi za kratkotrajni smeštaj dece, samo dok se ne nađe neko bolje rešenje za dete.
• Vaspitač u domu za decu je osoba koja radi sa grupom dece i organizuje njihov svakodnevni život. Brine se o tome da deca redovno idu u školu, da imaju vreme za učenje i vreme za druženje, igru i razonodu. Njegova uloga je da te sasluša i da ti pomogne da rešavaš sve svoje probleme.

  Pored vaspitača, u domu rade psiholozi, pedagozi i socijalni radnici koji pomažu deci oko svih važnih pitanja koja se tiču njihovog života u domu i planiranju budućnosti. Oni su tu da saslušaju decu i budu u kontaktu sa porodicama dece, centrima za socijalni rad i drugim državnim institucijama.

Porodični plan sa planom stalnosti za dete se pravi u centu za socijalni rad tako što voditelj slučaja uključi sve važne osobe u životu deteta (roditelj i rođaci, staratelj, hranitelj, vaspitač i drugi) i, naravno – samo dete."

Svakih šest meseci, a po potrebi i češće, voditelj slučaja treba da razgovara sa tobom i drugima koji su važni za tebe da biste napravili plan koji se bavi tvojim odrastanjem: gde ćeš da živiš, u koju školu ćeš da ideš, koga i kako ćeš da viđaš od roditelja, rođaka, i drugih tebi bliskih osoba. To znači da se plan prilagođava promenama u tvom životu i odrastanju.

Da bi ovaj plan bio u tvom najboljem interesu, veoma je važno da ti u njemu učestvuješ i jasno kažeš svoje mišljenje i svoje želje. Voditelj slučaja i staratelj su dužni da se brinu o tome da tvoje mišljenje i želje budu ozbiljno shvaćene i razmotrene. To ne znači da će sve biti onako kao što bi ti želeo, ali će se tvom mišljenju posvetiti ozbiljna pažnja i biće uzeto u obzir prilikom donošenje svih odluka.

Ukoliko smatraš da se tvoje mišljenje nije čulo ili nije dovoljno uvaženo, važno je da to jasno kažeš staratelju ili voditelju slučaja.

Plan za osamostaljivanje je poseban deo Porodičnog plana sa planom stalnosti za dete koji se pravi za decu bez roditeljskog staranja koja imaju 14 ili više godina. Ovaj plan treba da osigura šta sve treba da se uradi da bi ti završio školu, našao posao, uredio odnose sa tvojom porodicom i drugim važnim osobama i osamostalio se kada za to dođe vreme. Veoma je važno da znaš da se kroz ovaj plan razmatra tako da uvek imaš kome da se obratiš i mesto na kome si dobrodošao, uvažen i prihvaćen.

Planiranje stalnosti podrazumeva proces u kome se obezbeđuju uslovi da se očuva život u roditeljkoj porodici, odnosno ponovno ujedinjenje porodice nakon razdvajanja ili nalaženje drugih stalnih rešenja za dete, što obuhvata i život u srodničkoj porodici, usvojenje i osamostaljivanje.

Koncepti stalnosti

Koncept stalnosti znači da svakom detetu treba obezbediti:

• ljubav, emocionalnu podršku, pripadanje, bezbednost, stabilnost i doživotnu posvećenost kontinuitetu odnosa (relaciona stalnost)
• porodičnu negu, stalnu raspoloživost i osećaj da „dobrodošlost” u domu, stalnu sigurnosnu mrežu i „sigurnu luku” (fizička stalnost), i
• zakonsku stalnost (zakonski odnosi roditelja i dece, usvojenje, starateljstvo i sl.)

U svim stvarima važnim za tebe dok si na alternativnom staranju imaš pravo da slobodno izraziš svoje mišljenje. Da bi mogao da izraziš svoje mišljenje, potrebno je da dobiješ potpune informacije.

Takođe, imaš pravo da budeš pripremljen – da imaš informacije o tome kome ćeš saopštiti svoje mišljenje, gde, kada i kako. Imaš pravo i da izabereš osobu koja će biti sa tobom dok daješ mišljenje – ako to želiš.

Participacija znači i da se tvoje mišljenje zaista sasluša, poštuje i uvaži u najvećoj mogućoj meri i da dobiješ povratnu informaciju o tome na koji način je ono uzeto u obzir prilikom donošenja odluka koje su za tebe važne.

• Kako je Isidora koja živi u domu predstavila primer participacije iz svog iskustva:

Participacija je kada nam se omogući da budemo informisani i kada nam se pruži mogućnost da donosimo odluke. Sećam se kada se moja sestra obratila socijalnom radniku u mom domu sa željom da dođe da me poseti. Socijalni radnik me je pozvao i preneo sve informacije, a onda me pitao da li i ja to želim. Rekao je da je na meni da odlučim o tome.

• Koliko traje alternativno staranje? Može trajati nekoliko dana, nedelja ili više godina, sve do 18. godine, a u nekim situacijama može biti i produženo. Takav je slučaj kada nastaviš školovanje i nakon srednje škole upišeš fakultet. Tada alternativno staranje traje do tvoje 26. godine.
• Da li imam pravo da znam zašto sam na alternativnom staranju i da vidim svoj dosije? Da, imaš pravo da znaš razlog zašto si na alternativnom staranju, nezavisno od toga koliko imaš godina. Kada napuniš 15 godina imaš pravo da vidiš svoj dosije. To znači da možeš da pogledaš svoj dosije u centru za socijalni rad, centru za porodični smeštaj i usvojenje i u domu za decu ako si u domu i da postaviš pitanja stručnjacima koji su zaduženi za tebe.
• Koja prava imam na alternativnom staranju? Ti imaš mnoga prava dok si na alternativnom staranju, a ovde su nabrojana neka od njih. Na primer, imaš pravo da budeš bezbedan, zaštićen, informisan, savetovan, zdravstveno zaštićen, obrazovan. Da bi ostvario ta prava, važno je da ih razumeš i svojim mišljenjem i ponašanjem učestvuješ u njima.
• Kome mogu da se žalim ako se moja prava ne poštuju? Svim odraslima koji se o tebi staraju, na primer: voditelju slučaja, hranitelju, staratelju, vaspitaču, savetniku u domu – psihologu, pedagogu ili socijalnom radniku, nastavniku u školi ali i drugim osobama u koje imaš poverenje. Sve njih možeš da pitaš i koja još prava imaš. Najbolje je da se obratiš onome u koga imaš najviše poverenja, i da tražiš podršku da ti i drugi koji su zaduženi za tvoju dobrobit i ostvarivanje tvojih prava pomognu. Možeš takođe pisanim putem uputiti žalbu centru za socijalni rad.

Milica koja živi u domu

Često ljudi misle da mi nismo zaštićeni i nekada nas sažaljevaju, a ja smatram da smo prezaštićeni. Socijalni radnik ili psiholog, uvek je tu da nam pomogne kada imamo neki problem.

• Šta će biti sa mojom školom? Ukoliko bude moguće i ako ti to želiš tvoj voditelj slučaja će se truditi da ostaneš u školi u kojoj si bio do sada. Ponekad to nije moguće. Tvoja je odluka da li ćeš svojim prijateljima reći da živiš kod rođaka, u hraniteljskoj porodici ili u domu.

Marko koji živi u domu

Prelaskom u dom u mom životu se ništa nije promenilo, nastavio sam da se družim sa svojim društvom, a čak sam sad i bolji učenik nego ranije

• Da li ću ostati u kontaktu sa svojom porodicom? Važno je da znaš da se ponekad dešava da ti ovo pravo bude privremeno uskraćeno. To se dešava onda kada je tvoj najbolji interes da neko vreme ne viđaš roditelje ili da to bude u posebnim uslovima (na određenom mestu – na primer u centru za socijalni rad – i u određeno vreme). O tome odlučuje sud i ljudi čiji je posao da nađu rešenje koje je najbolje za tebe u tom trenutku. U tim situacijama imaš pravo da se informišeš kod tvog voditelja slučaja o razlozima zbog kojih ne možeš da viđaš svoje roditelje i on je dužan da ti to objasni, a ti iskoristi priliku da o tome daš svoje mišljenje.
• Da li mogu da budem smešten zajedno sa svojom sestrom ili bratom? Naravno, to je prva mogućnost koju centar za socijalni rad razmatra i uvek će se potruditi da vas ne razdvoje. Ukoliko ste ipak razdvojeni, imaš pravo da ih viđaš, posećuješ, zoveš, a odrasli u tvom okruženju treba da ti pomognu u tome.
• Ukoliko je plan da živim kod hranitelja da li imam pravo da iznesem svoje mišljenje da li se slažem sa tim? Da, to je tvoje pravo zagarantovano zakonom. Ukoliko imaš 10 godina ili više, tvoja saglasnost da li želiš da živiš sa svojim hraniteljem je obavezna. Stručni tim i voditelj slučaja će da te sasluša i uvaži mišljenje, ukoliko ne prihvataš hraniteljski smeštaj tražiće za tebe najbolje rešenje. Ukoliko još uvek nemaš 10 godina, tvoje pravo je da svoje mišljenje kažeš u centru za socijalni rad, a obaveza voditelja slučaja i stručnog tima je da te sasluša i uvaži tvoje mišljenje.
• Da li imam pravo da predložim nekoga ko će se starati o meni? Ako imaš 10 godina ili više, imaš pravo da izraziš svoju želju kod koga ćeš živeti. Voditelj slučaja će te pitati da predložiš ko će ti biti staratelj. Pitaće te i sa kim i gde bi želeo da živiš. Tvoje pravo je da kažeš svoje želje, a stručni tim i voditelj slučaja treba da ih ozbiljno razmotri i uvaži.
• Šta je važno da znam kada započinjem samostalan život? Centar za socijalni rad će ti pomoći i pružiti podršku i pre nego što dođe vreme da počneš samostalni život van doma. To se planira Planom za osamostaljivanje o kojem je već bilo reči. Zato je važno da kažeš svoje mišljenje i želje u vezi daljeg školovanja ili možda zaposlenja, u zavisnosti od toga šta želiš. Takođe je važno da se aktivno uključiš i radiš na sticanju veština koje su potrebne za samostalan život.

Kako to kaže Milena koja ima 21 godinu i živela je u dve hraniteljske porodice i jednom domu za decu:

Dete treba da se bori za svoje stavove, za svoje mišljenje, za svoje ideje, mislim da ne treba da ćuti, ako bude ćutalo dete mislim da će biti sve gore i gore za dete i mislim da će krenuti nekim lošim putem, u svakom trenutku treba da ima svoje ja, baš u svakom trenutku, i da treba da kaže tim hraniteljima, tom stručnom timu šta ne valja, a ne da ima strah od hranitelja, prijatelja ili ne znam okoline, mislim da dete treba da ide bez straha jer ako ide sa strahom nekim mislim da će da bude sve gore i gore