Sud

Tvoji roditelji se rastaju iz više razloga. Najčešće je to kada odluče da ne mogu više da žive zajedno zbog svađa i ljutnje, ili zbog toga što se ljubav koju su imali ranije promenila. Ponekad se ništa loše ne dešava, ali roditelji samo odluče da žive odvojeno. Rastajanje svima donosi velike promene. Iako će tvoji roditelji sada živeti na različitim mestima, ti ćeš i dalje imati svoje roditelje. Treba da znaš da iako oni više neće živeti zajedno, to ne menja njihovu ljubav prema tebi.

• Centar za socijalni rad je državna institucija kojoj ćeš moći da izraziš svoje mišljenje u vezi tvog odnosa sa roditeljima. Centar će da se pobrine da to mišljenje čuje sudija. Svaka opština u Srbiji ima centar za socijalni rad. Za tebe je najčešće odgovoran centar za socijalni rad u mestu u kome živiš.
• Sud je državna institucija u kojoj rade sudije koje odlučuju o različitim odnosima između ljudi kada oni ne mogu da se slože oko nekih pitanja. Sudovi se nalaze u raznim gradovima u Srbiji. I deca mogu da idu u sud ako imaju 10 ili više godina.
• Advokat je osoba (stručnjak) koji predstavlja i štiti interese ljudi koji idu u sud.
• Sporazumni razvod braka To je situacija kada se tvoji roditelji sami dogovore da se rastanu, bez svađa. Oni se tada uglavnom dogovore, zajedno sa tobom, sa kim ćeš ti nastaviti da živiš i koliko često ćeš viđati drugog roditelja s kojim ne živiš.
• Razvod po tužbi To je situacija kada su tvoji roditelji suočeni sa većim problemima, te ne mogu sami da se dogovore, pa zato njihove odnose mora da reši sud, uz pomoć ljudi koji rade u centru za socijalni rad.

Ukoliko se nađeš u ovoj situaciji, važno je da znaš sledeće:
U postupku razvoda tvojih roditelja, sudija ili stručnjak iz centra za socijalni rad će razgovarati sa tobom o celoj situaciji, kako bi saznali što više informacija o tvom životu i čuli tvoje mišljenje koje im pomaže da daju predlog sudiji o tome sa kojim roditeljem ćeš živeti i kako ćeš se viđati sa drugim roditeljem, odnosno o tome šta je najbolje za tebe u tom trenutku. Kada napuniš 15 godina imaš pravo da o ovome sam odlučiš ali to nije tvoja obaveza.
Takođe imaš pravo da viđaš druge članove porodice kao što su baka, deka, tetka, stric, ujak i drugi.

Nažalost, neki roditelji ne mogu da se dogovore, pa se često i svađaju oko toga s kim ćeš da živiš, a ti se nađeš „između dve vatre“. Takođe, oni mogu da se raspravljaju o tome koliko često možeš da viđaš drugog roditelja s kojim ne živiš. Obe situacije mogu loše da utiču na tvoje viđanje s bakom, dekom, rođacima, da ti poremeti navike, da te izmeste iz tvoje ulice i škole. Ako se ovo desi treba da znaš da ti imaš pravo da viđaš oba roditelja i da nisi kriv ni odgovoran niti odlučuješ o ovim stvarima, već izražavaš svoje mišljenje i želje koje treba da budu ozbiljno uzete u obzir.

Tvoje pravo na participaciju znači da u svakoj situaciji u kojoj se odlučuje o tvojim pravima i interesima, imaš pravo da slobodno izraziš svoje mišljenje.

Uvek kada daješ svoje mišljenje, imaš pravo da sa tobom bude osoba kojoj veruješ, koja je punoletna, a nisu tvoji mama ili tata. Na primer, to može biti tvoja baka, tetka, ujak, stric ili neko drugi kome ti veruješ.

Da bi mogao da izraziš svoje mišljenje imaš pravo da budeš pripremljen za postupak što znači da moraš da budeš obavešten o tome kome ćeš saopštiti svoje mišljenje, zašto, gde, kada, kako, ko će biti upoznat sa mišljenjem i kome možeš da se obratiš ako promeniš mišljenje.

Ne zaboravi da je tvoje pravo i da ne izraziš svoje mišljenje.

Neko ko te informiše o postupku treba da ti da odgovore na pitanja:

• Ko? - ko će sve učestvovati u postupku i ko će biti upoznat sa tvojim mišljenjem (na primer: sudija, stručnjak iz centra za socijalni rad, tvoji roditelji, njihovi advokati, tvoja osoba kojoj veruješ i drugi).
• Kada? – koliko često i kog datuma ćeš ići u centar za socijalni rad ili u sud i koliko dugo to traje.
• Gde? – gde se nalaze sud i centar za socijalni rad, gde je sudnica, kako izgleda, ko gde sedi, ko će sve biti tamo.
• Kako? - imaš pravo da se izražavaš slobodno i da izneseš svoje mišljenje, želje, da kažeš šta te brine. Ukoliko ne razumeš jezik, slabo vidiš ili čuješ, imaš pravo na posebnu podršku – sudskog tumača ili prevodioca.

Kad dođeš u kontakt s nekim iz centra za socijalni rad, iz suda ili sa advokatom, pokaži im da znaš na šta imaš pravo i insistiraj da dobiješ svaku pomoć i zaštitu.

Ponekad čak ni tvoje želje, tvoje poznavanje svih tvojih prava i pripremljenost za razgovor ne znači da će se tvoje želje ostvariti. Zato je najbolje da svoje mišljenje o tome s kojim roditeljem bi želeo da živiš ipak prvo podeliš s roditeljima i da probaš s njima da se dogovoriš. Ako sud donese odluku sa kojom se ti možda ne slažeš, ipak veruj i budi siguran da je to u tvom najboljem interesu i da je to za tebe za sada najbolje rešenje.

Treba da znaš da ti nisi kriv za razvod svojih roditelja i da ne možeš da nateraš roditelje da se bolje slažu ili pomire. I nakon razvoda i dalje ćeš da imaš oba roditelja koje voliš i koji tebe vole.

Ako ti roditelji postave neka od pitanja na koja ti je neprijatno da daš odgovor, objasni im da ti na to pitanje ne želiš da daš odgovor. (Na primer: kog roditelja više voliš, na čijoj si strani, ko je 'kriv' za rastajanje roditelja i slično.)

Ako te roditelj nagovara da kažeš nešto loše o drugom roditelju, a što nije istina, ili da radiš neke stvari na silu, obavezno reci istinu u centru za socijalni rad ili nastavniku, pedagogu ili psihologu u školi, lekaru i drugima.

Nastavi da radiš stvari koje te čine srećnim i koje radiš svakog dana: čitaj, uči i radi domaće zadatke, slušaj muziku, šetaj, bavi se sportom, druži se sa društvom i kućnim ljubimcima i sve drugo što voliš da radiš.

Razgovaraj o tome kako se osećaš ili ako te nešto muči: sa bratom ili sestrom ako ih imaš jer oni prolaze isto što i ti, sa prijateljima sa kojima si blizak, sa drugim članovima porodice ili odraslima kojima veruješ (na primer: tetka, baka, deka, nastavnik u školi, porodični prijatelj i drugi). Reci i svojim roditeljima kako se osećaš. Razgovor o osećanjima i brigama skoro uvek pomaže da se osećaš bolje. Razgovor opušta napetost u tebi i može ti pomoći da složiš stvari u svojoj glavi. Ponekad je odraslima teško da znaju kako se deca osjećaju i šta ih brine, a ponekad zaborave da pitaju. To ne znači da ih ne zanima da te čuju i da razgovaraju s tobom.

Uvek možeš da razgovaraš sa stručnjacima za probleme dece i mladih. To su najčešće psiholozi ili pedagozi u školi, ili stručnjaci u domovima zdravlja ili nekim savetovalištima. Njihov posao je da razgovaraju s decom i mladima o njihovim osećanjima, mislima i brigama, i rado će te saslušati i pokušati da pomognu.

Pokušaj da vodiš dnevnik. Pisanje može da ti pomogne da opišeš svoja osećanja kad god poželiš i da se osećaš bolje.

Slobodno se isplači. Plakanje ti može pomoći da se osećaš bolje, jer puštaš svoja osećanja, te ona ne ostaju zatvorena u tebi, i sve manje i manje će da te muče. I ne brini ako ti se ne plače, to je u redu.

Bavljenje sportom je dobar način da se rešiš teških i mučnih osećanja. Kada smo fizički aktivni, trčimo, vozimo bicikl, plivamo, šetamo i sl, bolje smo raspoloženi, a neprijatna osećanja polako nestaju. Timski sportovi mogu biti zabavni jer osim što smo fizički aktivni, ujedno se i družimo s drugima, a u društvu se često događa nešto uzbudljivo i zanimljivo.

Upiši se na neki kurs, tamo možeš da stekneš i neke nove prijatelje. Radi nešto kreativno: napiši priču ili pesmu, slikaj, crtaj, upiši glumu ili muzičku školu.

Podseti se da s vremenom nove i teške situacije postaju poznate i da se na njih kad-tad naviknemo. Možda ti je to sada teško da čuješ, kao i da u to poveruješ, ali nećeš ništa da izgubiš ako se ponekad toga podsetiš. Nakon nekog vremena možeš da proveriš da li je sada isto teško kao što je bilo na početku, ili je barem malo bolje.