Škola

Škola ima važno mesto u životu svih ljudi. Sva deca imaju pravo da idu u školu.

Osnovnu školu moraju da završe svi, a trebalo bi i srednju školu jer ti završena srednja škola omogućava upis na fakultet koji želiš.

Iako je učenje najvažnije, pored učenja u školi se dešavaju druge zanimljive stvari. Tu upoznaješ drugu decu, družite se, igrate se i sklapate prijateljstva koja mogu da traju do kraja života.

Važno da znaš koja su tvoja prava i prava druge dece u školi i kako da reaguješ kada se desi nešto što ti ne prija ili te povređuje, kao i nešto što smatraš da nije fer bez obzira da li se dešava tebi ili nekom drugom detetu u školi. Treba da vodiš računa da ti ne radiš stvari koje povređuju druge i da se u školi ponašaš onako kako želiš da se prema tebi ponašaju.

Informacije o pravima deteta u školi treba da se nalaze u učionici, na zidovima u holu škole, na oglasnoj tabli i na drugim mestima gde svi mogu da ih vide. Kada nisi siguran da li imaš neko pravo, da li nešto smeš ili ne smeš ili kada ne znaš kako određeno pravo možeš da ostvariš, slobodno pitaj nekoga od odraslih (nastavnike, psihologe, pedagoge, direktora).

Ti imaš mnoga prava u školi, a ovde su nabrojana neka od njih. Ukoliko te zanima koja još prava imaš, možeš da pitaš bilo koga od zaposlenih u školi, roditelje ili drugu decu koja idu sa tobom u školu.

• Uvažavanje ličnosti

  To znacči da svi u školi moraju da se odnose prema tebi sa poštovanjem, da te saslušaju i da te prihvate, bez obzira da li se sa tobom slažu ili ne slažu i bez obzira na to da li im se sviđa kako se oblačiš, s kim se družiš, koja su ti interesovanja i slično.

• Kvalitetan obrazovno-vaspitni rad

  To znači da nastava treba da bude zanimljiva i da sva deca u njoj učestvuju. Gradivo treba da ti bude razumljivo i imaš pravo da ti se sve što učiš objasni na način da možeš da razumeš. Škola treba da organizuje dodatnu nastavu za učenike koji žele da unaprede svoja znanja iz nekih predmeta, kao i dopunsku nastavu za učenike kojima je potrebna dodatna podrška za savladavanje gradiva.

• Zaštita od diskriminacije i nasilja

  To znači da niko ne sme da te diskriminiše i da niko ne sme da bude nasilan prema tebi. U školi treba da se neguje duh tolerancije, prihvatanja različitosti i nenasilja.

  Ove zabrane i ti moraš da poštuješ. Ne smeš nikoga da diskriminišeš i ne smeš da budeš nasilan u školi i van škole. Treba da znaš da u školi postoji vaspitno- disciplinski postupak.

• Informacije o pitanjima od značaja za tvoje obrazovanje i vaspitanje

  To znači da zaposleni u školi moraju na vreme (blagovremeno) da te obaveste o svim stvarima koje su važne za tvoje obrazovanje. Na primer, treba na vreme da dobiješ informacije o načinu polaganja maturskog ispita, o aktivnostima koje se organizuju u školi, o tome kako nedolazak u školu i neopravdani časovi utiču na tvoju ocenu iz vladanja i slično.

• Sloboda udruživanja u različite grupe, klubove i organizovanje učeničkog parlamenta

  To znači da imaš pravo da učestvuješ u radu različitih grupa, sportskih, dramskih i kulturnih organizacija i klubova koji postoje u školi. Takođe, imaš pravo da budeš član učeničkog parlamenta, ukoliko budeš izabran (više informacija o ovome u nastavku teksta).

• Obrazložena ocena i prigovor

  To znači da nastavnik mora da ti objasni zašto si dobio određenu ocenu i kako možeš da je popraviš ukoliko nisi zadovoljan. Imaš pravo da podneseš prigovor na ocenu i ispit, ukoliko smatraš da si nepravedno ocenjen (više informacija o prigovoru na ocenu ćeš naći u nastavku teksta).

Dete ima i određene obaveze u školi, a u ostvarivanju svojih prava ne sme da ugrožava druge. Neke od obaveza deteta u školi su da:

• redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze;
• poštuje pravila ponašanja u školi, odluke direktora i organa škole;
• radi na usvajanju znanja, veština i stavova utvrđenih školskim programom, prati sopstveni napredak i izveštava o tome nastavnike i roditelje;
• ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;
• poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi;
• čuva imovinu škole, čistoću i estetski izgled školskih prostorija, kao i da se stara o očuvanju životne sredine.

Važno je da poštuješ svoje obaveze, jer u nekim situacijama može biti pokrenut vaspitno-disciplinski postupak. U slučaju težih povreda obaveza učenika, kao što je na primer korišćenje mobilnog telefona u svrhu prevare prilikom ocenjivanja, važno je da znaš da samo uz prisustvo roditelja ili osobe koja se o tebi brine možeš dati svoju izjavu, odnosno ispričati šta se tačno desilo. Ako oni nisu u mogućnosti da dođu, sa tobom će biti psiholog ili pedagog.

Ponekad se u školi desi da nisi zadovoljan kako se neko ponaša prema tebi (zaposleni, drugi učenici) ili se desi da dobiješ nižu ocenu od one koju misliš da si zaslužio ili bilo šta drugo što ti ne prija, što te vređa ili povređuje ili se prema nekom drugom u školi ponašaju nefer i krše mu prava.

Važno je da znaš da imaš pravo da se žališ ako nisi zadovoljan nečim što ti se desilo u školi, kao i da prijaviš nepravična ponašanja i kršenja zakona bez obzira da li se dešava tebi ili nekome drugom u školi.

Pravo podnošenja prijave ili prigovora kada misliš da su neka tvoja prava prekršena imaš ti, tvoji roditelji ili druga osoba koja se o tebi brine.

Kada se pojavi problem, možeš o tome da razgovaraš sa nekim od svojih vršnjaka. Ponekad je takav razgovor dovoljan da dobiješ informacije koje su ti potrebne ili čak i da razrešiš problem. Međutim, ponekad je potrebno da razgovaraš i posavetuješ se sa nekim odraslim. Pored tvojih roditelja i porodice, možeš da se obratiš i nekome od zaposlenih u školi u koga imaš poverenja.

Ukoliko ne rešiš problem na ovaj način, imaš pravo i da se zvanično žališ. Taj dokument može da se zove žalba, prigovor (na primer, ukoliko se žališ na ocenu ili ispit) ili prijava, ali bez obzira na to kako se zove, sadržina mu je veoma slična. Važno je da zapamtiš da postoje određeni rokovi (vremenski period) u kojima možeš da se žališ.

Na primer, ukoliko misliš da ti je povređeno neko pravo, možeš da podneseš pismenu prijavu direktoru u roku od osam dana od kada se događaj desio, odnosno, od kada si ti saznao da se nešto desilo. Ukoliko propustiš ovaj rok, više nećeš moći da zaštitiš svoja prava.

Važno je da znaš da kada podnosiš prijavu pisanim putem, to može da bude tekst koji ćeš odštampati na štampaču, ali to može da bude i rukom napisani tekst, na običnom papiru. Bez obzira da li je pismena prijava odštampana ili je napisana, moraš da je potpišeš.

Pismenu prijavu mogu da potpišu i tvoji roditelji ili druga osoba koja se o tebi brine. Važno je da napišeš svoj kontakt (telefon, mejl), kao i da napišeš u koji razred ideš.

Direktor mora da se konsultuje sa tobom i tvojim roditeljima/starateljima ili drugom osobom koja o tebi brine prilikom odlučivanja o tvojoj pismenoj prijavi. To znači da će i tvoji roditelji biti obavešteni, kao i da će tebe pozvati direktor da porazgovarate o tome što se desilo. Tada imaš priliku i da usmeno ispričaš ceo događaj i da kažeš kako bi voleo da se ta situacija reši. Tvoje mišljenje je važno u ovom postupku i slobodno kaži sve što misliš da je bitno. Direktor mora da te obavesti o svojoj odluci i o tome šta će biti preduzeto povodom tvoje pismene prijave.

Ukoliko nisi zadovoljan time kako je direktor odlučio, slobodno to kaži i pitaj da li imaš mogućnost da se još nekome žališ.

Ukoliko nisi zadovoljan ocenom iz nekog predmeta, ocenom iz vladanja, zaključnom ocenom iz nekog predmeta ili vladanja na kraju prvog i drugog polugodišta, možeš da podneseš prigovor direktoru.

Postupak je isti (kao što je objašnjeno iznad, u slučaju povrede nekog prava), samo je u ovom slučaju rok u kome možeš da se žališ kraći – tri dana.

Prigovor mora da bude u pisanoj formi, moraš da opišeš zašto nisi zadovoljan ocenom, kao i da ga potpišeš.

Direktor mora u roku od tri dana da odluči o tvom prigovoru.

Sva deca imaju pravo da učestvuju u raznim vannastavnim i drugim aktivnostima koji se organizuju u školi – priredbe, utakmice, takmičenja. Škola treba da organizuje aktivnosti u oblasti nauke, tehnike, kulture, umetnosti, medija i sporta, kroz različite grupe i sekcije (muzičke, dramske, sportske).

Škola može da ima svoje organizacije dece i učenika (vršnjačke edukatore, medijatore), a može da se povezuje i sa organizacijama dece i učenika van škole (organizacija planinara, izviđača).

Informacije o tome kakve sve organizacije, sekcije i klubovi postoje u školi treba da budu dostupne svim učenicima, a ukoliko nisu, slobodno se raspitaj kod zaposlenih u školi o tome kakve se aktivnosti organizuju. Treba da znaš da kod njih možeš da dobiješ informaciju koje aktivnosti su besplatne, a koje nisu.

Važno je da znaš da imaš pravo i da učestvuješ u radu svoje škole i da izraziš mišljenje u pogledu pitanja koja su ti važna. To možeš da uradiš kroz učenički parlament.

Učenički parlament ima veoma važnu ulogu u školi, zbog čega je značajno da učestvuješ u njegovom radu ili da glasaš za osobu iz tvog odeljenja u koju imaš poverenja.

Učenički parlament se organizuje u sedmom i osmom razredu osnovne škole i u srednjoj školi. Parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja sedmog i osmog razreda u osnovnoj školi, odnosno, svakog odeljenja u srednjoj školi. Članove parlamenta biraju učenici odeljenjske zajednice svake školske godine, a onda oni među sobom biraju predsednika.

Učenički parlament daje mišljenje o pravilima ponašanja u školi, o merama koje treba da se preduzmu kako bi svi bili bezbedni u školi, o školskom programu, o učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih događaja u školi i van škole. Daje mišljenje i o načinu uređivanja školskog prostora, izboru udžbenika i slobodnim aktivnostima, a druge učenike obaveštava o svom radu i svim pitanjima koja su značajna za školovanje.